Dragoš Ristić o filozofiji, psihologiji, književnosti i…

Na ovoj strani biće objavljivani tekstovi Dragoša Ristića. Dragoš se, pored ekonomije, bavi i pisanjem tekstova iz filozofije , psihologije i književnosti , koji su po mišljenju autora sajta veoma zanimljivi i kvalitetni.

Ogledalce, ogledalce ko je najlepši na svetu?

Svako jutro, novi dan.Budimo se, i najcesce prvo ono sto sretnemo jeste nase voljeno ogledalo a sa njim i susret sa samim sobom. Ono sto ugledamo jesmo mi, razliciti od svakog drugog coveka na ovoj planeti. U svakodnevnim susretima sa njim, on postaje nas glavni sudac, ukazuje nam na sve nase fizicke ‘nedostatke’ i vecina nas hita da to i ispravi. Svakim danom, on postaje nas sastavni deo zivota i mi se savetujemo sa njim, ne razmisljajuci o tome da on postaje nas najveci predator jer se hrani nasim ‘samopouzdanjem’. Ogledalo je sebicno, egoisticno, mudro i uvek daje savete koji njemu odgovaraju, jer niko nije lepsi od njega. Zna ono uputiti na pravi savet, ali zna i da je put do vaseg savrsenstva put trnja i put u bespovrat, jer vas krajnji cilj nikada nece biti dostignut. Uvek ce vam predociti manu, iako je nemate, jer oci vase samo varaju kada je ispred njih njihov najveci neprijatelj – OGLEDALO. Sukobe se jer se medjusobno gledaju, dva potpuno razlicita ogledala, dva najveca rivala, jedno sa dusom jedno bez duse. Da li ga je moguce nadmudriti ili je to ipak samo varka jer mi vodimo bitku sa sopstvenim EGOM?! Bitka koju niko nije dobio pa cak ni sam Narcis koji se utopio u jezeru promatrajuci svoj lik. Uvek nesto fali, uvek nam treba jedan komadic da bi bili ‘savrseni’, ali cemu savrsenstvo kada je toliko monotono a ipak u dubini duse svi tome tezimo. Sta nas razlikuje od ogledala, jer cesto i mi dajemo sud onome sto vidimo, onome sto se ogleda u nasim ocima. U tim trenucima i mi bivamo sebicni nalazeci jedno drugome mane, jer smo mi sami sebi najlepsi. Da li je taj caroban krug potekao od naseg postojanja, nikada necemo znati kao sto i ne znamo hoce li se ikada prekinuti, ali poznavajuci ljudsku cud svakako da nece jer smo mi ‘rodjeni’ da sudimo na osnovu onoga sto vidimo. Isti smo, nema razlike, iako se sa mnom vecina nece sloziti. Zivot jednog ogledala je prazan dok niko ne stane pred njega, jer on zivi od ljudi, hraneci se njihovim manjkom samopouzdanja i sujetom, a to nije zivot koji mi zelimo da zivimo. Njegova svrha je ocita, samo ne dopustite sebi da postanete njegov rob, jer je put oslobodjenja veoma tezak!!!

Časovnik

Sekund,minut,sat,dan . . .Prolaze dani, radnja se i dalje desava sve do jednog trena.Jedna sekunda je nista, a mozda cak i nesto, zivot nam se moze izmeniti u sekundi a ipak je svakodnevno potcenjujemo. Vreme je nesto cime merimo nas zivot, nase uspehe, nase ljubavi. Sve tece, bas kao i vreme, ali zasto ponekad zelimo da ga zaustavimo ili pak ga p vratimo a ponekad i ubrzamo, zasto zelimo da upravljamo njime? Zaustavljanjem vremena bi odrzali taj trenutak u kojem uzivamo, mogli bi da ga posmatramo, dam u se divimo, pozelimo da nikada ne prestane jer u njemu je sve tako jedinstveno a ipak znamo da je to samo jedan tren i da nas jos mnogo toga ceka. On postoji samo u nasem secanju, i jedino tu i zivi jer ga je vreme vec zaboravilo. Zelimo da pomerimo kazaljke unazad, da se vratimo i ispravimo neke stvari,da postupimo drugacije ali to su greske na kojima se covek uci jer ne postoji korektora koji bi ih ispravio, i zato ih cesto i pamtimo jer sun as kostale necega u zivotu. Staviti svoj zivot na jedan beli papir citko ga ispisati, nemoguce je jer ce se bar nekoliko puta zamrljati a to su te nase greske, zbog kojih bi vratili vreme. Mnogi kazu da se ne kaju i da ne bi vracali vreme, ali to je laz jer niko ne pravi greske namerno vec sasvim slucajno a i ako ih pravi namerno, veruje da za iste nece biti kaznjen. Da mogu da vratim vreme…- cuo sam dosta puta a i sam izgovorio, jer covek ne bi bio covek kad ne bi zeleo da bude bezgresan i da ga nista ne kosta,ali zivot je takav,uci te svakodnevno, ali gradivo nikada ne savladas. Ubrzacemo vreme, da se stvari brze desavaju ne razmisljajuci da je to dvosekli mac, ishod ne mora biti i ocekivani. Radoznalost je osobina svih ljudi, i svi donekle zele da znaju sta ih ceka i da bace pogled u buducnost, s tim sto ljudske usi cuju ono sto zele da cuju i vide sto zele da vide.Gde se nalazimo, u proslosti,sadasnjosti ili buducnosti, u kojem vremenu zivimo, ili zivimo u svakom pomalo. Proslost smo proziveli i dalje je osecamo, sadasnjost zivimo ali svakom sledecom sekundom postaje proslost a sta je sa buducnoscu, zasto je tako fascinantna? Saznanje o buducnosti bi nas nateralo da u hodu promenimo stvari kako zelimo, jer bi znali sta sledi i napravili zivot kakav zelimo, uticali na njega i ne bi bilo potrebe za vracanjem vremena i zaustajanjem vremena, a opet zivot to ne zeli da nam pruzi jer bi kao takav bio isuvise predvidljiv i monoton,a ovako pred nas stavlja mnoga iskusenja da bi znali da cenimo taj jedan trenutak jer taj isti moze da promeni tok stvari u sadasnjem i narednom periodu. Sve traje u nama samima, i proslost i sadasnjost pa i buducnost, i nemojte se igrati sa vremenom jer se svaki sekund racuna, a poslednji sekund spaja sva TRI!!!

Ljudi su roba?

Razmisljajuci na temu odnosa izmedju ljudi dosao sam do zakljucka da se ljudi mogu posmatrati i kao roba jer svi mi jedne druge procenjujemo na osnovu onoga sto vidimo,kao sto je i slucaj sa robom.Sto atraktivnija ambalaza to vece interesovanje kod ljudi, i svi zele da to isprobaju i oprobaju,nekima se to dopadne a nekima ne i na kraju shvatimo da nije sve u spoljasnjem izgledu vec i u onome sto je unutra.Medjutim kroz zivot prolazimo razne situacije gde shvatimo da nekada imamo rok trajanja sve dokle zadovoljavamo necije potrebe jer je donekle nase postojanje odredjeno da zadovoljavamo potrebe drugih ljudi.Prijateljstvo je prelepa stvar,ali nekada i njemu dodje kraj, jer zivot je takav da prijatelje menjamo svakih 7 godina,bar tako statistika kaze. To je kao i sa cigaretama, ljudi ih koriste nekoliko godina a onda ih ostave ili predju na druge jer ih sama promena cini boljim ne shvatajuci da ce taj isti nikotin koji je bio u cigareti biti u njima do kraja zivota i sastavni deo njihovog zivota. Zene su nekada muskarcima roba za jednokratnu upotrebu, puko zadovoljenje potrebe,mada se i sami muskarci mogu naci u toj situaciji da budu iskorisceni i odbaceni. Ekvivalent toj situaciji je ni manje ni vise no zvakaca guma,cim nam osvezi dah i prestane da ispusta aromu mi je bacimo. Danas je sve aktuelnija tema sponzorusa i sponzora gde zena materijalno iskoriscava muskarca a za uzvrat mu pruza raznolike satisfakcije, biva mu predmet za sexualno zadovoljavanje,moze da posluzi I kao eksponat pred prijateljima,a on njoj sluzi kao naftna busotina koja ce kad tad presahnuti,jer dok ima nafte ona ce biti zadovoljna. I na kraju se zapitamo da li postoji nesto sto nas nece uciniti ‘robom’, nesto sto nas cini zivim bicima a ne predmetima? Ono sto nas cini zivima jesu emocije, od onih najgorih pa sve do onih najboljih- a to je svakako LJUBAV.

POTRAGA ZA DRUGOM POLOVINOM – RUBIKOVA KOCKA?

Rodjeni da smo da volimo, jer nas upravo to osecanje cini zivim i motivisanim da nastavimo dalje i prevazilazimo prepreke i padove.Ljubav je apstraktna, nemoguce je meriti je a kamoli videti,ona zivi u nama, to je nevidljiva nit koja nas spaja sa mnogim ljudima oko nas, sa nekima je jaca i polako postaje citava karika dok je sa nekima u vidu najobicnije zice, ali se ta zica moze ispreplitati vremenom i postajati cvrsca.Sto vise volimo to je lanac oko nas jaci, i postajemo sopstveni robovi ljubavi. Nalazimo se se u okovima koje smo sami iskovali, a ipak nas ti okovi cine jacima i ne sputavaju nas. Ali od svih tih niti jedna je najjaca, ili mi pretendujemo da bude u zelji da popunimo prazninu koja nam je rodjenjem data,a to je da nadjemo svoju drugu polovinu i ispunimo sebe u potpunosti. Toliko setajucih ½ na nasem svetu tezi da pronadje svoju drugu ½ i postane 1 jer nam jedino taj broj fali u nizu ma koliko jednostavan on bio. Kroz zivot nailazimo na mnostvo razlicitih ljudi ali retko ko moze biti kompatibilna polovina sa kojom mozemo graditi jedinicni odnos. Ljudi su razliciti, koja je verovatnoca naci osobu sa kojom nadopunjavamo svoje praznine? Spajamo se i vise puta, neke veze opstaju a neke pucaju jer postoji nesuglasica ali cinjenica je da I kada opstane da li je to ono pravo? Zivot nam je ogranicen, potraga se za neke nastavlja unedogled u zelji da nadju svoj savrseni par. Mnogi su se nasli na pola puta, i ukolopili ‘sve’ svoje kockice kao Rubikova kocka ali postoji mogucnost za razrusavanjem te ravnoteze iz jednog jedinog razloga,nemoguce je uspostaviti balans na duzi rok jer se kockice menjaju i ponovo treba traziti raznotezu a to iziskuje vremena a pre svega ljubavi. Ako se jedan partner trudi a drugi ne, ta kocka se razbija u paran parcad ali ako se trude oboje moze ponovo svaka kocka naci svoju stranu. Ne mozemo ni pobeci od cinjenica da uvek jedan vise voli, ali pod tim se podrazumeva da to moze biti periodicno i da se ta titula ‘vise voli’ prevaljuje sa jednog na drugog partnera. Zene su osetljivije, cesce pokazuju svoja osecanja i uvek se govori da one vole ‘vise’, dok muskarci svoja osecanja kamufliraju, priroda im je takva ali tako su i nauceni. Muskarac svoju ljubav iskazuje na mnostvo raznih nacina dok se zena obicno zaustavlja na tom jednom. Zena je radoznala, voli da istrazuje i cinjenica je da I one same ne bi volele da im muskarac da srce na dlanu jer bi tog trenutka postali procitana knjiga i za njih nezanimljivi. Muskarci vole da osvajaju, obicno se zaljubljuju gledajuci, prelako osvojena devojka za njega je lak plen i oseca tenziju jer zna da sve sto je prelako osvojeno kratko traje, i nastavlja da vodi bitke do one najteze jer ce mu upravo ta pokazati koliko vredi.U njegovom zivotu se pojavljuju mnoge zene, ali zadrzace ga ona koja ga natera da sam okuje sebe. Sto se zena tice, ona se obicno zaljubljuju na osnovu onoga sto cuju od muskarca, jer kao sto sam prethodno rekao, sve dokle je zanimljiv on drzi paznju.Ali na kraju krajeva da li je sve to dovoljno da se uspostavi relacija ½ + ½ ,svakako da nije jer ljubav nije tako jednostavna. Kao sto i sam naslov kaze Rubikova kocka nije jednostavna, ne resi je svako, kao sto ni pravu ljubav ne nadje svako!

PRIJATELJSTVO PRIJA ALI I BOLI

Prijatelji nas cine srecnim, prijatelji nas vole, prijatelji su nam podrska, prijatelji su nam druga porodica, prijatelji nas nasmeju, prijatelji nam pomazu…ali da li su prijatelji tu uvek kada su nam potrebni? Iako jedan od postulata prijateljstva jeste da su tu uvek kada su nam potrebni to bas I nije tako, jer savremeni svet funckionise na totalno drugim i inovativnijim osnovama prijateljstava, gde je pravo prijateljstvo izgubilo svoj pravi smisao. Susrecemo se sa raznim zivotnim situacijama u kojima se snalazimo ili manje snalazimo, a opet idemo napred. Prijatelji su tu da nas posavetuju, da nam ukazu na smernice ukoliko misle da gresimo, i mi im to dajemo zauzvrat, naravno bespovratno. Ali kada dodje do onih situacija kada su nam prekopotrebni, iz mnogih iskustava ljudi sam shvatio da nas tada bas prijatelji na koje racunamo uvek iznevere. Zasto? E moje obrazlozenje bi bilo ovako, trebao/la si mi kada mi je bilo tesko, nasao/la sam ti se kada je i tebi bilo tesko , ali jbg imam I ja svoj zivot, ne mogu bas uvek biti tu, jer kada saberem i oduzmem nismo u jednakosti. E upravo tako u danasnje vreme nazalost funkcionisu prijateljstva, vecina njih iako mi to hteli da priznamo sebi ili ne. Koliko para toliko muzike, odnosno koliko ti meni pruzis pruzicu i ja tebi. Bezuslovno prijateljstvo se sve redje vidja, jer nas je zivot naucio da ukoliko ne kalkulisemo uvek cemo biti na gubitku, jer je u ljudskoj prirodi da je on egosita. Samozivost iako mnogi osporavali kod sebe, svakako da postoji, jer nam je to urodjeno. Nekada ni ne shvatamo da upravo iz svoje samozivosti povredjujemo ljude oko sebe, i idemo na ustrb njih jer je NAMA LEPO. I onda kada prodje izvesni period mi shvatimo da smo mozda pogresili I tek tada krecemo da preispitujemo svoje postupke i odluke. Ljudski je gresiti ali je ljudski i prastati, ali u kolikoj meri je to moguce? Svakako ste se susreli sa cinjenicom da vas najbolji drug ili drugarica nije u stanju da vas adekvatno posavetuju ili se cak ne pojavi jer ima ‘obaveze’, sta se onda u tim trenucima desava? U tim trenucima smo besni, i krecemo sa vaganjem ko je sta kome ucinio, i ako mozda mi vise pruzamo ili manje, u tom istom ponovnom susretu sa svojim prijateljem retko ko od nas ce mu zameriti jer je lakse zaboraviti nego podgrevati nesto sto bi nas moglo kostati prijateljstva. Nismo spremni da iz svojih zivota izbacimo pojedine ‘prijatelje’, i drzimo ih uza sebe jer uvek je bolje imati vise nego manje, jer ne volimo da gubimo. U celoj toj korpi voca, malo je onih plodova koji su svezi, i koji ce biti svezi nakon i nekoliko godina, a opet ima i onih koji su okrnjeni i ciji vek trajanja je kraci, ali ne bi se ni njih odrekli sve dokle god njihov ukus ne postane krajnje gorak. Summa summarum, negujte svoje voce da bi iz godine u godinu mogli sto vise zdravijih plodova ubrati!