Mladi Fizičar – Vinarce

U fizičkom kabinetu naše škole je danas održana redovna godišnja izborna sednica na kojoj je izvršen prijem novih članova, izbor rukovodećih organa i razmatran plan i program sekcije za ovu školsku godinu.

Članovi sekcije su:

Jelena Dimitrijević
Marija Dikić
Barbara Novković
Brankica Stojković
Miloš Kostadinović
Miloš Stamenković
Ivana Anastasović
Nikola Jović
Miloš Antanasijević
Nikola Stevanovic
Stefan Milošević

Za predsednika sekcije je izabrana učenica VIII-ograzreda Brankica Stojković a za potpredsednika  Marija Dikić ( VIII  razred ) .
Za blagajnika je izabrana  Barbara Novković.
Za sekretara sekcije izabrana je Jelena Dimitrijević.

Najveći deo sednice bio je posvećen planu i programu i izneti su zanimljivi i korisni predlozi.
Sekcija je otvorena za saradnju sa sekcijama širom Srbije i njen glavni zadatak je popularizacija fizike. Zbog toga pozivamo sve zainterosovane slične sekcije, ali i pojedince da nam se putem interneta pidruže i da zajednički ovu divnu nauku popularišemo. Slobodno nam šaljite vaše priloge, kritike, mišljenja, biće objavljeno na sajtu.

Švedska Kraljevska Akademija Nauka je juče 6. 10. 2009. god. dodelila Nobelovu nagradu za fiziku za 2009. godinu.

Podelili su je  tri naučnika koja su dala veliki doprinos  razvoju savremene informacione tehnologije.
Jedna polovina je pripala Charles Kuen Kao-u sa “Standard Telecommunication Laboratories”, Harlow, UK, and Chinese University of Hong Kong , dok su drugu polovinu podelili Willard S. Boyle i George E. Smith  sa ” Bell Laboratories”, Murray Hill, NJ, USA.

Charles Kuen Kao-u za dostignuća koja su postavila temelj razvoju prenosa svetlosti u optičkim vlaknima koja su našla primenu u komunikacijama.

Willard S. Boyle i George E. Smith-u za otkriće poluprovodničkih kola za snimanje -CCD senzora, digitalni senzor koji je postao elektronsko oko u svim oblastima fotografije.

Charles Kuen Kao

Willard S. Boyle and George E. Smith

izvor : Nobelprize.org

Pogledajte ovaj video u obliku crtanog filma o eksperimentu dvostrukog proreza i čudnom ponašanju elektrona.Prava poslastica za ljubitelje kvantne fizike!
(Pored toga mozete videti i jos neke zanimljivosti iz nauke…)

U ponedeljak, 25.03. , mi je učenik Stefan Zdravković ( 6. razred ) doneo domaći rad-barometar napravljen da daje prognozu vremena. Naravno, prijatno me je iznenadio i ovo je prilika da ga pohvalim i iznesem postupak izrade i princip rada ovog barometra.

Šta je potrebno da bi se napravio barometar koji nije previše precizan, ali nam omogućava da predvidimo kada će biti lepo a kada loše vreme?

Evo šta je Stefan uradio :

Pribor :

Prazna metalna konzerva od pepsi kole, balon, gumena traka kojom naše mame zatvaraju tegle sa turšijom, lepak,  jedna slamčica i malo parče hamera.

Kako napraviti barometar ?

Balon se preseče na pola a zatim obavije na otvor konzerve ( gornji deo se odstrani da bi konzerva imala otvor ). Gumenom trakom se balon pričvrsti za konzervu, a zatim se približno na sredini zalepi slamčica.
Na parčetu hamera se na gornjem delu nacrta Sunce a na donjem oblaci sa kišnim kapima, pa se pričvrsti za konzervu ( lepkom ) paralelno slamčici tako da je slamčica vidljiva ispred crteža.

E, kako sada ovaj barometar radi ?

Pa lepo, kada je spoljašnji pritisak veći od pritiska u unutrašnjosti konzerve on pritiska balon koji se udubi a slamčica ode na gore prema Suncu – znači,  biće lepo vreme!

Kada je spoljašnji pritisak manji od pritiska u konzervi opna od balona se podigne na gore a slamčica ide na dole prema oblacima – znači, biće loše vreme ( možemo se nadati kiši ) !

Ja sam mobilnim telefonom snimio ovaj rad i evo kako izgleda  Stefanov  barometar ( poznat je kao metalni barometar-aneroid ) koji je sada izložen u našoj školi.

[Show as slideshow]

[View with PicLens]